“FIZIČKI UMOR, PSIHIČKI ODMOR” Maja i Dragana iz Banjaluke bave se baštovanstvom i imaju sjajne savjete za početnike (FOTO)

Da možete obrađivati zemlju i gajiti biljke čak  i ukoliko živite u strogoj gradskoj sredini, pravi su dokaz Maja Kovačević i Dragana Radujković iz Banjaluke.

Ove dame su za ekipu BLinika otkrile svoje priče i iskustva tome kako su se počele baviti uzgojem voća i povrća.

Iako živi u centru Banjaluke Maja Kovačević ima svoju baštu u naselju Rajkovačke bare, koju nekoliko puta sedmično obilazi. I to sve zahvaljujući projektu Gradske bašte u koji se priključila sasvim slučajno.

– Inače volim da se hranim zdravo i uživam  u dobrim proizvodima iz bašte, tako da sam tražila sjeme specifično za jednu tikvu i tako sam naletila na Milku Tamamović.  Ona mi je predstavila taj projekat i odvela me u baštu. Onda sam vidjela kako je to jedan divan prostor, tako blizu grada ali totalno okružen prirodom. Ima šumice, čuju se ptičice, pčelice i svašta nešto. Takođe, ostali baštovani su divni, svi daju neku podršku, dijelimo sjemena rasta – priča Maja.

Kako kaže često je išla biciklom do bašte.

– Ja imam djecu tako da mogu otići par puta sedmično, pogotovo vikendom i u tome stvarno uživam. Meni je nevjerovatno da je tako blizu, a tako djeluje odvojeno od svega – priča naša sagovornica.

Dodaje da je to jedna sasvim nova dimenzija života.

– Da se ne lažemo, svako može otići na pijacu i kupiti povrće. Međutim , kada imaš baštu dodatni bonus je da ti znaš šta jedeš. Osim toga,  opuštajuće je povezati se sa prirodom, biti okružen ljudima koji su tako divni i uzgajati hranu, ja mislim da je to jedan od onih naših prvih primarnih poriva – priča Maja.

Proljeće je stiglo, šta saditi?

Danas baš vodim jednu gospođu iz Skandinavije koja je zainteresovana za naše bašte pa ću njoj objašnjavati kako i šta se sad sadi. Sezona može trajati godinu dana, sve zavisi šta ljudi žele da sade. Ja sam pauzirala sa sadnjom samo dva mjeseca, možda novembar i decembar. Januar je već bio sunčan i odmah sam  otišla tamo i pripremala. Trenutno se može saditi luk, špinat i neke zimske kulture, npr. blitva. Sve zavisi od vremena, ako je vrijeme toplije ondasvašta nešto. Kod mene u bašti ima bijelog luka i mladog luka, a krenule su salatice – kaže Maja.

Korona kao prelomna tačka

Slično priča i Dragana Radujković koja se Gradskim baštama pridružila 2020. godine. To joj je bila, kaže, terapija u periodu korone. Kako nam je ispričala, bavljenje sadnjom pokazalo se kao više nego ljekovito.

– Svaki vikend provodim u bašti, u nekim periodima kad je potrebno zalijevanje i svaki dan. I ako mi je bašta udaljena od kuće 2 kilometra, to mi ne predstavlja problem – kaže Dragana.

Kako ističe na svojoj parceli ovo proljeće prvo je zasijala luk, rotkvice, mrkvu i grašak.

– Gradske bašte su savršen projekat za svakog, zdrav fizički umor koji daje perfektan psihički odmor. Uzgojimo zdravu hranu, na prirodan način, naučimo mnogo od biljaka i o biljkama, kao i o životinjama koje su u simbiozi sa njima. Bilo bi mnogo dobro kad bi imali više parcela na korištenje ,tako bi se uključilo više građana -ističe Dragana.

Svima koji žele sa sade poručuje da nemaju razloga za strah.

– Svim početnicima bih preporučila da nemaju strah, samo da se spoje sa zemljom i biljkama, a kao što je to rekao čika Jova Zmaj, biljke su blagorodne one će da nagrade – stihovima završava Dragana ovu priču.

Trenutno je na tri lokacije u Banjaluci, u sklopu projekta Gradske bašte, biljke gaji 80 porodica.  Kako ističu ovi vrijedni ljudi, jedan od problema je što nove zgrade “gase” bašte, pa sve više nedostaje prostora.

Da nije tog problema baštovana bi u gradu, kažu, bilo još više.