NOBELOVKA KATALIN KARIKO: Djeca prihvataju vaše navike, a ne riječi

Katalin Kariko je mađarska biohemičarka, dobitnica Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu. Njeno istraživanje sa Dru Vajsmanom, sa kojim je podijelila tu prestižnu nagradu, postavilo je osnovu za vakcine protiv kovida 19 koje su razvili BioNTech-Pfizer i Moderna.

Njena karijera može da posluži kao lekcija iz upornosti. Naučna zajednica joj je često odbacivala radove, a tokom svog boravka na Univerzitetu u Pensilvaniji imala je problema sa obezbeđivanjem grantova i uskakala je iz laboratorije u laboratoriju.

Uprkos tome što je „četiri puta bila degradirana“, kaže da nikada nije razmišljala da promijeni fokus.

-Osjećala sam se uspješno kada su me drugi smatrali neuspješnom jer sam imala punu kontrolu nad onim što radim – rekla je Katalin Kariko.

Njena upornost i samopouzdanje nisu je samo učinili dobrom naučnicom, kaže ona. Te osobine su je učinile i dobrim roditeljem.

Njena ćerka Suzan Fransija je dva puta osvojila zlatnu medalju na Olimpijskim igrama. Diplomirala je i magistrirala na Univerzitetu Pensilvanija i Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu.

Ljudi često pitaju Katalin Kariko kako da usklade zahtjevnu karijeru i dijete, prenosi Banjaluka.net.

-Samo im kažem, nemojte previše da asistirate djeci – odgovara ona.

Dok je odrastala, Suzan Fransija je bila sportski tip, ali ni u jednoj disciplini se nije isticala. Budući da je visoka 187cm, mnogi su mislili da će biti dobra u košarci. To se nije desilo.

Međutim, kao i njena majka, bila je pozitivna i uporna.

Ovi kvaliteti su se na kraju pokazali kao korisni kada se pridružila veslačkom timu na svojoj drugoj godini studija. Pridružila se seniorskoj reprezentaciji SAD u veslanju i osvojila zlatnu medalju 2008. i 2012. na Olimpijskim igrama.

-Uvijek je govorila da se na 500 metara osjećaš kao da sjediš u kiselini, a onda te do kraja trke samo tvoj um gura-  kaže Kariko.

Fransijin uspjeh nije proizašao iz toga što je imala dodatne časove ili podučavanja, kaže Kariko, već je gledala ljude oko sebe koji su bili odlučni i fokusirani.

-Vi gledate svoje roditelje i kako se odnose jedni prema drugima i kako se odnose prema vašim bakama i dekama, komšijama, prijateljima – kaže ona.

-U školi gledaš kako se ponašaju tvoji nastavnici. To je ono što te oblikuje.

To što je njena ćerka gledala roditelje kako naporno rade i imaju pozitivan način razmišljanja, kaže Kariko, bilo je važnije za razvoj od bilo kakvih resursa koje novac može da kupi.

Djeca takođe osećaju ponos i nezavisnost kada imaju izvesnu autonomiju, dodaje ona.

-U 6 sati ujutru bila sam u laboratoriji jer sam morala da izbegnem gužvu u saobraćaju i moja ćerka je znala da treba da ustane i ponekad mora da pripremi doručak za mog muža koji je radio noću i vraćao se kući rano ujutro. Dete je deo porodice i ima svoje obaveze – priča Kariko.

-Djeca prihvataju vaše navike, a ne reči, tvrdi ona. Najbolji način da podignete otporno dete je da i sami pokažete tu osobinu, prenosi Nova.rs.