“Imam sreću da radim i na filmu i u pozorištu” Jovana Stojiljković o filmu “Vera”, karijeri, uzorima iz svijeta glume… (VIDEO)

Gost novog BLink leksikona je srpska pozorišna, televizijska i filmska glumica, Jovana Stojiljković.

Sa njom smo razgovarali o filmu “Vera” koji je u srijedu premijerno prikazan u Banjaluci, a u kojem je ona maestralno odigrala naslovnu ulogu. Pričala nam je i o svojoj karijeri, ulogama koje bi voljela da tumači u budućnosti ali i o tome šta je za nju značilo dijeliti pozorišnu scenu sa Nebojšom Glogovcem.

Rekla je da se ne vidi u Holivudu jer želi da igra uloge koje su kompleksne, višeslojne i smatra da se to jedino može izvesti na maternjem jeziku.

Pogledajte u videu o čemu smo razgovarali sa Jovanom:

Kako ti se dopada Banjaluka?

-Nisam prvi put u Banjaluci. Dolazila sam ovdje kroz gostovanja s pozorištem i na premijeru fima “Južni vetar”. Dva puta sam bila  i volim da dođem u Banjaluku.

Da li si znala za Veru Pešić prije snimanja filma gdje tumačiš naslovnu ulogu?

-Nisam. Sa likom i djelom Vere Pešić sam se upoznala tokom kastinga za ulogu i onda sam mnogo više ušla u razgovore sa ekipom koja je radila na filmu. Nje i nema u istorijskim udžbenicima.

Da li je za tebe Vera Pešić heroina ili antiheroina?

-Zavisi iz kog ugla se gleda. Nije sve u živou crno ili bijelo. Što se mene tiče, ona je heroina. Mislim da je važno što smo napravili film o jednoj takvoj ženi, koja je bila svakakva, ali prije svega jako hrabra.

Vera Pešić ili Mata Hari?
-Vera Pešić.

Film ili pozorište?

-Oba. Ja stvarno ne mogu da izaberem. Mislim da je najvažnije šta se radi, ko su partneri, saradnici, reditelj. To je ono kako ja odlučim šta mi je u kom trenutku draže. Ja stvarno imam sreću da mogu da radim i na filmu i u pozorištu. Zaposlena sam u Atelju 212 i stalno sam tamo.

Koja ti je omiljena uloga do sada?

-Nemam omiljenu ulogu. Uvijek je ovo što je posljednje i najaktuelnije. A to je Vera. Ove godine smo i snimali, a sada se dešava premijera. Volim i svoje pozorišne uloge. Ne mogu da se odlučim.

Omiljeni film i knjiga?

-Toliko toga sam čitala i zbog posla se bavila i dramskim tekstovima, ne samo romanima. Takođe sam zbog posla pogledala i mnogo filmova. Postoje neki koji su dosta uticali na mene. Kada sam kod knjiga, “Ana Karenjina” je u meni probudila misao da razmišljam kako bih je jednog dana igrala, iako sam tada bila srednja škola. Tokom takvih stvari sam otkrivala da ima nekog dara u meni i da me zapravo ovaj posao zanima.

Što se filma tiče, izdvojiću “Soul”, Piksarov crtani film od prije par godina. Jako mi se dopao i preporučujem ga svima.

Vidiš li se jednog dana u Holivudu?

-Nije to tako blisko. Čini mi se da mi je važnije da igram uloge koje su kompleksne, višeslojne i mislim da to može da se odigra jedino na maternjem jeziku. Što se tiče stranih produkcija, to je više kao uzbudljiva ekskurzija. Voljela bih naravno da mi se to nekada desi, ali važnije mi je da se ovim poslom bavim na ovaj način, do kraja.

Ko je bolji glumac Nikola Kojo ili Goran Bogdan?

-Teško je da odgovorim na to pitanje.

Kako odvojiti privatno i poslovno?

-Ja ne volim da pričam o privatnom životu, niti o odnosu sa svojim partnerom Goranom, posebno u medijima. Baš volim to da čuvam za nas.

Postoji li neka uloga koju biste željeli odigrati u karijeri?

-Desila se ta Vera potpuno slučajno, kao i sve u životu i bila sam ponosna. Ako postoji neki dovoljno zanimljiv ženski lik, ja sam jako raspoložena da igram. To može da bude neki lik iz literature ali i neki iz nečije glave. Sve što je sočno, zanimljivo, pisano iz interesantnog ugla, čak i ne mora da bude glavna uloga, samo neki zanimljiv karakter.

Da li žene dobijaju dovoljno glavnih uloga u filmovima na našim prostorima?

-Ne. Ako bismo krenuli da brojimo i ulazimo detaljnije u to koliko je filmova snimljeno i koje žene su igrale glavne uloge, shvatili bismo da je veći broj muškaraca. To je oduvijek tako. Jako je malo prostora i u literaturi za žene. Smatram da mi svi učimo i korak po korak se pomijeramo ka ravnopravnosti. Pozitivna sam i vjerujem da su ovakvi pomaci kao film “Vera” put ka tome. Nadam se da će se jednom to podrazumijevati i da nećemo uopšte imati razgovor na tu temu.

Imaš li uzora?

-Ja nikad nisam imala uzore i idole. Omiljeni glumac mi je bio Nebojša Glogovac i imala sam sreću da u predstavi Hamlet u Jugoslovenskom dramskom pozorištu igram Ofeliju, dok sam još studirala. Tada sam ga i upoznala i otkrila da on ne samo da je izvanredan glumac i da je sjajan kolega, nesebično se davao svima. I publici i partnerima na sceni. Bio je tako divan i poseban čovjek. On više nije sa nama pa ja mogu mnogo lakše da kažem ponosno da sam imala sreću što sam radila sa njim i da neko može da bude sjajan čovjek i dobar u svom poslu. On mi je bio taj primjer.