Finska je spremna ratovati s Rusijom ako bude napadnuta

Finska se decenijama priprema na ruski napad i pružila bi snažan otpor ako do toga dođe, rekao je čelnik vojnih snaga u srijedu.

Skandinavska zemlja izgradila je velik arsenal. Ali osim vojne opreme, general Timo Kivinen kaže da je ključan faktor to što bi u slučaju napada Finci bili motivisani da se bore.

– Najvažnija linija obrane je ona između ušiju, kao što to rat u Ukrajini upravo dokazuje, rekao je Kivinen u intervjuu.

Zbog zabrinutosti da bi Rusija mogla izvršiti invaziju kao na Ukrajinu 24. februara, neutralna Finska podnijela je zahtjev za učlanjenje u vojni savez NATO.

Od Drugog svjetskog rata, Helsinki je na visokom niou vojne spreme.

– Sistematski smo razvijali svoju vojnu odbranu za ovakvu vrstu rata koji se događa u Ukrajini, uz masovnu upotrebu vatrene moći, oružanih i vazdušnih snaga, rekao je Kivinen.

Oko 100.000 Finaca ubijeno je tokom dva rata koje je Finska vodila protiv Sovjetskog saveza i izgubila je desetinu teritorija.

Nacija od 5.5 miliona ima ratnu vojnu snagu od oko 280.000 vojnika s 870.000 uvježbanih rezervista. Nije ukinut vojni rok za muškarce kao u mnogim drugim zapadnim nacijama nakon kraja hladnog rata.

Zemlja ima jedno od najboljih topništva u Evropi te krstareće projektile s dometom do 370 kilometara. Troši 2 posto svog BDP-a na odbranu, što je više od mnogih zemalja članica NATO-a.

Finska naručuje četiri nova ratna broda, kao i 64 F-35 borbenih aviona od američkog odbrambenog diva Lockheed Martina.

Takođe, Finska planira naručiti do 2000 dronova, protiv vazdušnu opremu i gradi ograde na granici s Rusijom.

Članstvo u NATO-u dopustilo bi Finskoj da osnaži svoje kapacitete ranog upozorenja tako što će postati dio zajedničke vazdušne kontrole saveza, rekao je Kivinen.

Finska bi imala koristi od NATO članstva jer bi napad na jednu članicu bio okarakterizovan kao napad na sve.

Face