Komunikolog Vukojević za BLink o kriminalizaciji klevete: Funkcioneri moraju prihvatiti izloženost propitivanju

Komunikolog iz Banjaluke Borislav Vukojević detaljno je objasnio koji bi sve problemi mogli nastati, ukoliko dođe do usvajanja novog Nacrta  Krivičnog zakonika Republike Srpske, a tiče se kriminalizacije klevete.

U tekstu pod nazivom : Ne predstavljam „akademsku zajednicu“, ali mogu li nešto reći?, Vukojević objašnjava brojne probleme u vezi sa ovim Nacrtom.

Tekst prenosimo u cjelini:

Kriminalizacija klevete se u Republici Srpskoj najčešće pravda činjenicom da je „kleveta kriminalizovana i u razvijenijim evropskim državama“. Razvijenije evropske države su mahom pravne države: države u kojima vlada pravo, a ne arbitrarna pojedinačna volja; države u kojima javni zvaničnici nekada strvano daju ostavke, a ne istekne im peti mandat; države u kojima novinarstvo pokušava da bude nezavisno.

Međutim, ne bih se složio da je kriminalizacija klevete kao takve najveći problem nacrta zakona, nego njegova nejasnoća i konfuzija. Krenimo redom: uvreda. Šta je uvreda? Ako neko u javnom prostoru kaže da su novinari „spodobe“, da li je to uvreda? Ili ako neko kaže bilo šta, a treća stana se osjeća uvređenom? Ono što je u nacrtu zakona nejasno je definisanje uvrede kao takve, jer u suprotnom se sve svodi na subjektivni osjećaj uvređenosti, što nikako ne može biti zakonska kategorija. Ako govorimo o medijima, da li onda važi stav kako ne treba da se plaše oni koji svoj posao rade kako treba? Ne važi. Odgovorno novinarstvo podrazumijeva skeniranje rada javnih vlasti u javnom interesu, što znači da nekada može doći do zloupotrebe ove nejasne „uvrede“.

Sa druge strane, sama kleveta je definisana nacrtom zakona, ali se propisanim novčanim kaznama stvara pritisak autocenzure. Budući da su kazne jako visoke, postavlja se pitanje da li je uopšte potrebno rizikovati i objavljivati potencijalno problematične sadržaje? Odgovorno novinarstvo podrazumijeva da javni funkcioneri moraju prihvatiti svoju izloženost propitivanju, pa čak i kada se dese greške, oni koji su javne ličnosti moraju nositi breme (uz privilegije koje svakako imaju). To naravno ne znači da mediji imaju pravo da bez dokaza rešetaju po bilo kome – ali svakako zadržavaju pravo da u javnom interesu iznose i kvalifikacije ukoliko postoje dokazi za to. Ukoliko je neko presuđen za teški kriminal, zar nije u interesu javnosti da se isti taj nazove „kriminalcem“ ili „lopovom“?

Najlošije uređen dio u nacrtu zakona je dio koji se tiče iznošenja ličnih i porodičnih prilika. U predlogu se čak nalazi objašnjenje u kojem se navodi da u ovoj stavci nije bitna istinitost ili neistinitost iznesenog, nego samo činjenica da li građani/novinari iznose stvari iz ličnog života određene osobe. Naravno, zdrav razum govori da svakako nije u redu iznositi lične stvari određene osobe koje nemaju veze sa opisom posla ili funkcije kojom se bavi, ali se i tu postavlja pitanja granica. Na primjer, da li je u javnom interesu propitivanje ličnog života javnog funkcionera ukoliko se radi o negativnim pojavama? Bez obzira na to, ovaj član nacrta zakona je konfuzan i potrebno je da bude precizirano šta se podrazumijeva pod ličnim i porodičnim prilikama. Da li to znači da građani ili mediji ne smiju da propituju šta rade djeca funkcionera, koliko firmi imaju, koliko tendera dobijaju? Jer to može da uvrijedi funkcionera?

Poenta ovog teksta je da istakne važnost zaštite građanskih i novinarskih prava, ma koliko okolo trubili kako „dobri mediji nemaju čega da se plaše“. Kažu, ovaj zakon bi trebao da riješi širenje lažnih vijesti i dezinformacija u javnom prostoru. Na koji način se to misli? Da li će lažni portali i dalje da objavljuju lažne vijesti, a pojedini mediji i dalje da ih prenose kao da su u pitaju apsolutne istine? Da li to znači da će javni funkcioneri morati biti odgovorni za ono što iznose kao javnu riječ, a da se neće kriviti mediji da pojačavaju sukobe? Mislim da ne, nego se pokušava reći da oni koji su poslušni neće imati problema sa ovim zakonom. Nažalost, takvi neće imati veze sa novinarstvom.